-Šta ćemo babo ti meni reče grah da nastavim a ja nemam ništa u njeg' da metnem osim jedne mrkve?
-Neka ščeri stavi tu jednu mrkvu dat' će Allah nafaku nek' smo zdravi i živi sve će se to iz tvojih ruku u slast pojest.
-Ehh nema više ni onog mesa ovčijeg kurbanskog a sve si mi viko ja to nemerem, meni se čuje kad se kuha a vidi sad da je barem komadić.
-A kad si to ti molim te metala ovčije meso u grah ,kako ja to nisam prijetio?
-Pa tako eto nisi, ja to raskuham kad tebe nema,kad bi o'šo na pazar ili petkom u džamiju i onda kad mu i dušu iz njega izvučem metnem ga u grah nek ima, nek se barem vidi.
-Ehhh eto da me je neko pit'o koje je to meso ja bih rek'o da je govedina al' jok moj šči je vrsna kuharica ona bi iz kamena mlijeko iscidila.
-Nego babo hoćel' ovo moć' vako brez ičega?
-Ma hoće ščeri moja što ne bi moglo šta smo prijeee jeli ovo je ko u begova.
-Dobro onda da ja njega pristavim pa šta god Bog dadne.
Kada se grah skuhao i kad je Safija metnula na sto svoj specijalitet sjeti se da je u podrumu bilo malo salate te je odmah brže-bolje donese da barem malo stol i hrana na njemu imaju smisla.Babo je toliko prionio za onaj tanjir ko da dva dana nije jeo a i gdje neće valja po vazdan volove upregnut pa orat narodu ko rob.
-Ehh dušo moja vidiš bolji je ovaj tvoj grah nego hiljadu pečenja kad ti ga prigovore, bolja je ova tvoja kupusna salata nego vas dunjaluk tuđeg hakka , a ti nama sad deder dok ja klanjam jaciju pristavi kahvu pa da se malo odmorim i da malo promuhabetimo a onda valja leć' jer trebam sutra ranit opet po svitskim njivama povazdan.
Autor priče: Laty
Svako kopiranje bez potpisa nije dozvoljeno, autor dozvoljava dijeljenje priče.